Komitet za prava osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija održao je svoje 5. zasedanje u Ženevi od 11. do 15. aprila 2011. godine. Novoizabrani članovi Komiteta Silvija Kvan Čang (Gvatemala), Terezija Degener (Nemačka), Karlos Rios Espinosa (Meksiko), Gabor Gomboš (Mađarska), Hjung Šik Kim (Republika Južna Koreja), Stig Langvad (Danska), Fatiha Hađ Salah (Alžir) i Damjan Tatić (Srbija) položili su svečanu zakletvu. Predsedavajući Komiteta, Ron Mekkalum (Australija), podneo je izveštaj o radu između 3. i 5. zasedanja Komiteta koji je Komitet jednoglasno usvojio. Komitet je takođe usvojio izveštaj za Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, zatraživši da mu se odobre sredstva za održavanje 2 dvonedeljna zasedanja godišnje, umesto sadašnjih jednonedeljnih zasedanja.

Za predsedavajućeg Komiteta reizabran je Ron Mekkalum, dok su za potpredsednike izabrane Đia Jang (Kina), Eda Vangeči Majna (Kenija) i Marija Soledad Cisternas (Čile). Za izvestioca Biroa izabrana je Terezija Degener. Produžen je mandat radnim grupama za pisanje opštih komentara na članove 9 (pristupačnost) i 12 (poslovna sposobnost) Konvencije, kao i radnoj grupi za pristupačnost vazdušnog saobraćaja. Za predsedavajućeg radne grupe za pisanje opšteg komentara na član 9 reizabran je Mohamed Al Taravaneh (Jordan) a za potredsednika je izabran Damjan Tatić. Mohamed Al Taravaneh nastavio je da vodi i radnu grupu za pristupačnost vazdušnog saobraćaja. Za predsedavajuću radne grupe za pisanje opšteg komentara na član 12 reizabrana je Eda Vangeči Majna a uprkos njenom protivljenju izabran je i potpredsednik te radne grupe, Gabor Gomboš, sa 17 glasova za i 1 glasom protiv. Komitet je usvojio i metode rada, okvirne smernice kojima se razrađuje Poslovnik o radu Komiteta.

Centralni deo zasednja činilo je razmatranje izveštaja Tunisa. Tunis je prva zemlja čiji izveštaj je Komitet razmatrao. Tunisku delegaciju predvodio je ministar socijalne politike, Mohamed Enaser a delegaciju su činili i predstavnici stalne misije Tunisa pri UN, državni sekretari i viši savetnici u ministarstvima socijalne politike, zdravlja, pravde, inostranih poslova, jedan sudija i jedan ekspert sa invaliditetom. Ministar Enaser predstavio je izveštaj Tunisa. Potom je izvestilac Komiteta za Tunis, Amna Al Suvadi (Katar), iznela opaske o izveštaju Tunisa. Pozdravila je izveštaj i istakla da je izveštaj napisan u skladu sa smernicama UN. Kao neka od spornih pitanja apostrofirala je definiciju osoba sa invaliditetom u tuniskom pravu, jer se ona suviše oslanja na medicinski model. Takođe je istakla da je većina ponuđenih servisa medicinskih, da nedostaju definicije razumnih prilagođavanja i izričita zabrana diskriminacije na osnovu invalidnosti u propisima iz oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite, izbornim propisima. Naglasila je važnost dodatnog podizanja nivoa svesti, kako opšte javnosti tako i zaposlenih i funkcionera nadležnih za pružanje servisa osobama sa invaliditetom. Ukazala je na izazove sa nedovoljnom uključenošću žena sa invaliditetom u tunisko društvo.

Članovi Komiteta imali su prilike da postavljaju pitanja članovima tuniske delegacije a ovi su odgovarali na ta pitanja tokom dvodnevnih sesija. Prvo su postavljana pitanja vezana za delove izveštaja koji se odnose na sprovođenje opštih članova Konvencije a potom i pitanja o posebnim tematskim segmentima. Dosta pitanja bilo je vezano za definiciju osoba sa invaliditetom, način procene invalidnosti, postupak dobijanja invalidske kartice na osnovu koje osobe sa invaliditetom i njihove porodice ostvaruju mnoga prava, položaj žena sa invaliditetom, izričitu zabranu diskriminacije na osnovu invalidnosti, položaj osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom. Predstavnici tuniske delegacije apostrofirali su u svojim odgovorima saradnju sa UNICEF-om, UNDP-om, Svetskom zdravstvenom organizacijom, aktivnosti na unapređivanju položaja dece i žena sa invaliditetom, afirmativne akcije koje se preduzimaju, kao i obuke za javne službenike. Naglasili su da Tunis nastoji da postepeno otkloni barijere pristupu okruženju i informacijama, govoreći o Nacionalnom planu za pristupačnost. Potom su usledila pitanja vezana za spefične članove Konvencije. Damjan Tatić zamolio je delegaciju da pruži više podataka o pravnim lekovima u slučajevima diskriminacije na osnovu invalidnosti i tome kako se oni primenjuju u praksi. Takođe je zatražio informacije o sredstvima koja se izdvajaju za otklanjanje barijera i sprovođenje Nacionalnog plana za pristupačnost. Zamolio je tunisku delegaciju da odgovori da li su univerzalni dizajn i pristupačnost uključeni u plan i program državnih ispita za arhitekte i urbaniste. Ostali članovi Komiteta postavljali su pitanja vezana za priznanje znakovnog jezika, poslovnu sposobnost, smešatnje osoba sa invaliditetom u ustanove mimo njihove volje, zaštitu od nasilja, obrazovanje, učešće u političkom životu zemlje. U završnom segmentu pitanja vezanih za sprovođenje članova 31, 32 i 33 Konvencije bilo je pitanja vezanih za eventualno postojanje posebnog odeljenja za osobe sa invaliditetom u okviru nacionalne ustanove za ljudska prava, učešće osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija u procesu monitoringa, inkluzivnost međunarodne saradnje. U svojim odgovorima tuniska delegacija objasnila je koncept starateljstva i izrazila spremnost da sarađuje sa drugim zemljama i razmotri rešenja iz uporednog prava. Dala je podatke o merama zaštite od nasilja, uslovima za smeštanje u ustanove, reformi obrazovnog sistema, međunarodnoj saradnji sa EU i afričkim i arapskim zemljama, radu nacionalne ustanove za ljudska prava. Naglasila je da su planirana sredstva za adaptaciju postojećih nepristupačnih javnih zdanja a da svi novi objekti moraju biti pristupačni- prekršiocima koji ne poštuju tehničke standarde prete novčane kazne.

Komitet je na zatvorenoj sesiji usvojio završne zaključke vezane za izveštaj Tunisa i dostavio ih stalnoj misiji te zemlje pri Ujedinjenim nacijama. Pozdravio je izveštaj, način na koji je Tunis pristupio dijalogu sa Komitetom, činjenicu da su organizacije osoba sa invaliditetom učestvovale u procesu izrade izveštaja, kao i napore Tunisa da uskladi odredbe svojih propisa sa odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Kao značajna apostrofirana je činjenica da je jedan od eksperata u državnoj delegaciji bila osoba sa invaliditetom. Tunisu je preporučeno da razmotri definiciju osoba sa invaliditetom koja bi bila u potpunosti usklađena sa Konvencijom, radi na jačanju institucionalnih okvira za učešće osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija u procesu usvajanja i praćenja sprovođenja relevantnih propisa i politika. Posebno je apostrofirano učešće osoba sa invaliditetom u procesu usvajanja novog Ustava Tunisa. Preporučeno je razrađivanje koncepta razumnih prilagođavanja u propisima Tunisa, kao i promovisanje ovog koncepta kako među pravosudnim organima, tako i među samim osobama sa invaliditetom – ovu preporuku formulisao je Damjan Tatić. Imajući u vidu položaj žena sa invaliditetom, Komitet je predložio preduzimanje mera na daljem podizanju nivoa svesti, prikupljanju statističkih podataka o ženama sa invaliditetom. Komitet je takođe preporučio dalje preduzimanje mera na suzbijanju nasilja nad decom sa invaliditetom i prelazak sa smeštanja dece sa invaliditetom u ustanove na razvijanje servisa podrške toj deci i njihovim porodicama na lokalnom nivou, odgovarajuću obuku osoblja koje se stara o deci.

Jedna od preporuka Komiteta Tunisu jeste da nastavi sa razvijanjem programa obuke za svo osoblje koje pruža usluge osobama sa invaliditetom, uključujući osoblje koje radi na lokalnom nivou. Tunis bi trebalo da razmotri sprovođenje propisa u oblasti pristupačnosti. Neophodno je razviti programe podizanja nivoa svesti za eksperte i sve relevantne aktere u oblasti pristupačnosti i univerzalnog dizajna i odvojiti odgovarajuće materijalne i ljudske resurse za sprovođenje akcionog plana pristupačnosti za postojeće i buduće objekte i infrastrukturu- ove dve preporuke formulisao je Damjan Tatić. Komitet je Tunisu preporučio da razmotri propise o starateljstvu i da ih zameni propisima o pružanju podrške osobama sa invaliditetom u donošenju odluka. Formulisano je i više preporuka usmerenih na zaštitu slobode, integriteta ličnosti, zaštitu od nasilja, zlostavljanja i eksploatacije, uključujući preporuku da se izmene propisi kako bi se garantovalo da se medicinski eksperimenti mogu sprovoditi isključivo uz punu i informisanu saglasnost pacijenta.

Komitet je pozdravio napore na razvijanju inkluzivnog obrazovnog sistema i pozvao Tunis da ih nastavi, obezbeđujući obuku za prosvetni kadar i uprave obrazovnih ustanova i adekvatne materijalne i ljudske resurse za primenu plana o inkluzivnom obrazovanju. Takođe je preporučeno priznavanje i promovisanje znakovnog jezika. U oblasti zapošljavanja pozdravljeni su rezultati postignuti u zapošljavanju osoba sa invaliditetom u javnom sektoru ali je izražena zabrinutost zbog nedovoljne uključenosti ovih osoba u privatnom sektoru. Zbog toga je Tunis pozvan da nastavi da radi na primeni mera afirmativne akcije za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom i razvijanju raznovrsnih programa do- i prekvalifikacije i obuke osoba sa invaliditetom. Imajući u vidu predstojeće demokratske izbore u Tunisu, Komitet je preporučio hitno preduzimanje mera kako bi se svim osobama sa invaliditetom obezbedile jednake mogućnosti za učešće u izbornom procesu i ravnopravno korišćenje prava glasa. Komitet je preporučio dalji rad na stvaranju okvira za sveobuhvatno prikupljanje podataka i posebno apostrofirao potrebu prikupljanja podataka o deci sa invaliditetom. Imajući u vidu odredbe člana 33. Konvencije, Komitet je naglasio važnost učešća reprezentativnih organizacija osoba sa invaliditetom u nacionalnom koordinacionom telu i preporučio da se nacionalna ustanova za ljudska prava reorganizuje u skladu sa Pariskim principima, uz osnivanje posebnog odeljenja za osobe sa invaliditetom u okviru te ustanove.

Svi programi i projekti međunarodne saradnje u kojima Tunis učestvuje trebalo bi da budu inkluzivni za osobe sa invaliditetom. Tunisu je ponuđena tehnička podrška specijalizovanih tela UN za sprovođenje Konvencije, ukoliko se za tim ukaže potreba a preporučeno je da Tunis sa kancelarijom Visokog komesara za ljudska prava OHCHR sklopi sporazum o otvaranju kancelarije u Tunisu koja bi, između ostalog, pružila podršku u sprovođenju završnih zaključaka Komiteta. Tunis bi drugi izveštaj o sprovođenju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom trebalo da podnese u aprilu 2014. godine.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom je na zatvorenoj sednici usvojio i listu pitanja za Španiju, sa kojom će voditi dijalog tokom septembarskog zasedanja. Predlog liste pitanja predstavio je izvestilac Komiteta za Španiju, Havijer Tores (Ekvador). Potom su svi članovi Komiteta imali prilike da dopune konačnu listu pitanja. Na listi pitanja našla su se i pitanja koja je Damjan Tatić imao u vezi sprovođenja člana 9. o pristupačnosti.

Pošto će pored dijaloga sa Španijom Komitet tokom septembarskog zasedanja sastavljati i liste pitanja za Peru i Kinu, Komitet je naimenovao Karlos Rios Espinosu (Meksiko) za izvestioca za Peru i Hjung Šik Kima (Republika Južna Koreja) i Tereziju Degener (Nemačka) za izvestioce za Kinu.

Na zatvorenoj sednici Komitet je razmatrao prispele individualne predstavke podnete na osnovu Opcionog protokola. Načelnica Odeljenja za peticije, Karla Edlenbos, prvo je govorila o sistemu podnošenja predstavki, podsetila na uslove koje jedna predstavka mora ispuniti da bi bila prihvaćena. Izvestilac Komiteta za individualne predstavke, Maria Soledad Cisternas, potom je govorila o konkretnim predstavkama koje su do sada stigle Komitetu.

Komitetu se obratilo više predstavnika različitih tela i agencija UN. Marsija Kran, direktorka Odeljenja za istraživanja i pravo na razvoj OHCHR-a govorila je o radu tog odeljenja. Kao posebno važne delove rada Komiteta apostrofirala je dijalog sa stranama ugovornicama i pisanje opštih komentara. Govorila je o donatorskom fondu na kome zajednički rade OHCHR, UNDP, DESA i UNICEF, kao i o tematskim istraživanjima, poput onog o učešću osoba sa invaliditetom u političkom životu i publikacije o reformama kako bi se nacionalna zakonodavstva uskladila sa odredbama Konvencije. Istakla je da razvojni programi još uvek nisu dovoljno inkluzivni za osobe sa invaliditetom, zbog čega Generalna skupština UN planira da tokom 2012. održi sastanak na visokom nivou na kome bi se razmotrile mere neophodne da se Milenijumski ciljevi razvoja učine inkluzivnim.

Predstavnik Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja DESA podsetio je da imamo 99 strana ugovornica Konvencije i da se očekuje stota ratifikacija, što će DESA i OHCHR obeležiti na primeren način. Govorio je o naporima da se pitanja osoba sa invaliditetom uključi u programe razvoja, nedostatku ekspertize na polju ekonomskih i socijalnih prava, planovima za 4. konferenciju strana ugovornica u septembru u Njujorku. Jedinica za tehničku saradnju DESA organizovala je konferenciju o jačanju kapaciteta vezanih za Konvenciju za karipske države a planira i regionalnu tehničku radionicu u Hrvatskoj tokom maja.

Komitetu se obratio i specijalni izvestilac za praćenje Standardnih pravila UN za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom, Šajble Čalklen. On je istakao da se bavi praćenjem sprovođenja Standardnih pravila ali i lobira za ratifikovanje Konvencije, nastoji da uključi pitanja invalidnosti u sprovođenje Milenijumskih ciljeva razvoja. U svom radu koncentrisao se na neke ranjive grupe osoba sa invaliditetom kao što su žene i osobe sa intelektualnim invaliditetom a posebno je bio aktivan u Africi.

Predstavnica regionalne kancelarije OHCHR u Briselu Linea Arvidsen upoznala je Komitet sa posledicama ratifikacije Konvencije od strane EU, čime je postavljen presedan u međunarodnom pravu jer je to prvi ugovor o ljudskim pravima kojeg je ratifikovala jedna međunarodna organizacija. Trenutno se razmatra podela nadležnosti i odgovornosti u odnosu na Konvenciju između Evropske unije i njenih država članica. Neka pitanja, poput trgovine i državne pomoći, u isključivoj su nadležnosti EU ali za većinu relevantnih pitanja poput nediskriminacije i međunarodne pomoći nadležnost je podeljena. EU razmatra kom telu će poveriti praćenje sprovođenja Konvencije. Ostalo je dosta otvorenih pitanja, poput toga kako će se vrednovati iscpljenost unutrašnjih pravnih lekova kao preduslov za dopuštenost predstavke Komitetu sada kad pojedinac može da se žali i sudovima i telima EU za ljudska prava. Takođe, EU je dužna da podnese inicijalni izveštaj 2013. godine a 10 članica u ovom trenutku još nije ratifikovalo Konvenciju pa se postavlja pitanje kakav će biti dalji razvoj događaja kada najmanje 3 države najavljuju da neće ratifikovati Konvenciju pre potpune harmonizacije domaćeg zakonodavstva.

Međunarodna alijansa za prava osoba sa invaliditetom IDA upoznala je Komitet sa komentarima na tuniski izveštaj a gospodin Nagase govorio je o dramatičnom položaju osoba sa invaliditetom u Japanu posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija.

Pre početka zasedanja Komiteta za novoizabrane članove organizovan je dvodnevni uvodni trening a u sklopu saradnje među različitim telima UN za monitoring članovi Komiteta za prava osoba sa invaliditetom održali su 9. aprila zajednički sastanak sa koleginicama i kolegama iz Komiteta za prava radnika migranata u Boasiju kraj Ženeve.

Komitetu su do sada inicijalne izveštaje podnele Argentina, Australija, Austrija, Azerbejdžan, El Salvador, Kina, Kostarika, Mađarska, Paragvaj, Peru, Španija, Švedska i Tunis. Izveštaj Tunisa je već razmotren, na sledećem zasedanju Komiteta od 19. do 23. septembra 2011. godine biće razmotren izveštaj Španije i pripremljene liste pitanja za Kinu i Peru.

Zasedanje Komiteta održano je u jednom od sedišta UN u Ženevi, palati Vilson a Komitetu je vrednu podršku u radu pružilo osoblje Sekretarijata i OHCHR, na čelu sa sekretarom Komiteta Šafak Pavej. Tokom zasedanja Damjan Tatić je pored intenzivnog i uspešnog učešća u radu samog Komiteta ostvario plodne kontakte sa koleginicama i kolegama iz OHCHR, DESA, specijalnim izvestiocem za Standardna pravila UN Šajble Čalklenom i njegovom zamenicom An Marit Sabones, savetnicom UNICEF za decu sa invaliditetom Rozanđelom Berman – Biler, Nj. E. ambasadorom Uglješom Zvekićem i prvim sekretarem stalne misije Republike Srbije pri UN, Jelisavetom Đuričković- Tuvić i sa predstavnicima Međunarodne alijanse za prava osoba sa invaliditetom IDA, predstavnicima civilnog društva.

U Beogradu, 2. maja 2011.                                                                         dr Damjan Tatić

                                                                                               Član Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom